Algoritam rasta i algoritam reputacije

’’Veliki umovi misle drugačije’’ izjavila je Pernil Spirs Lopez, nekadašnja direktorka kompanije Ikea za Severnu Ameriku, u intervjuu koji je nedavno objavljen na portalu Entrepreneur i naglasila: ’’Preduzetnici i njihovi poslovi upadaju u problem kada preovlada grupno razmišljanje’’.

Posle čitave decenije visokih menadžerskih funkcija, ova interesantna poslovna žena, pomaže preduzetnicima da osmisle svoje poslove na način koji će odgovarati njihovim očekivanjima. Veoma zanimljiv transfer polja delovanja – od korporacijskog ka preduzetničkom. Ali, ne treba da čudi. Na razvijenim tržištima, sektor malih i srednjih preduzeća, zajedno sa preduzetništvom, odavno je prepoznat kao strateški važan za rast, razvoj i konkurentnost jedne privrede. To je polje visoke konkurentnosti, slobode i inovativnosti. Time i zona izazova za iskusne i kreativne menadžere.

U Srbiji je 2016. godina proglašena za godinu preduzetništva. Sledeći aktuelnost teme, najnoviji broj Nacionalne poslovne revije (NPR) za noseću temu izabrao je preduzetništvo. Dr Aleksandar Gračanac iz Centra za mala i srednja preduzeća PKS, naveo je sledeće najveće kočnice snažnijem i dinamičnijem razvoju preduzetništva:’’…nelikvidnost u privredi, nedisciplina u finansijskim transakcijama, monopolizovano tržište, nelojalna konkurencija, siva ekonomija, hroničan nedostatak finansijskih sredstava, za investiranje i održivost poslovanja, nedostatak tražnje i tržišta, još uvek ogroman broj parafiskalnih nameta koji opterećuju poslovanje, neusklađenost sa standardima EU, kao i nedostatak kvalifikovane radne snage’’.

Kao neko ko je punih četrnaest godina na ovom terenu, mogu da konstatujem da je navedeni spisak potpun i da, nažalost, odoleva vremenu. Ono što kompletnu sliku čini paradoksalnom nije spisak tranzicionih anomalija koje očigledno nisu bile dovoljno ozbiljno shvaćene da bi se na njih blagovremeno reagovalo. Donekle je činjenica da su se one u međuvremenu umnožavale i usložnjavale. Ipak, suština paradoksa je u tome što se paralelno sa njihovom pojavom i kontinuiranim mutiranjem, u Srbiji realizovao čitav niz međunarodnih donatorskih projekata koji su bili namenjeni upravo razvoju MSPP sektora i unapređenju ambijenta za njihov rast. Za unapređenje sektora MSPP uloženo je jako mnogo novca, angažovan je veliki broj stranih konsultanata i pružena šansa lokalnim ekspertima da mobilišu i unaprede svoje znanje.

Poenta je bila u podsticanju razvojne komponente i unapređenju ambijenta. Rezultat!? Navedeni spisak problema koji je i dalje aktuealan!? Uz dodatak da je novac potrošen a rezultat paradoksalan. Recimo da je poenta u tranziciji…

Kao individualni konsultanti ali i kao konsultantski tim, bili smo među prvima na tržištu kojima je poveren posao promocije preduzetništva, važnosti razvoja sektora MSSPP. Turn Around Management Program Evropske banke za obnovu razvoj (kojim je upravljala tadašnja Evropska agencija za rekonstrukciju a posle Delegacija evropske komisije) na kojem smo bili angažovani od 2005 do 2009 i koji je od strane vlasnika i menadžera preduzeća koji su u njega bili uključeni sa najvišim nivoom tzv. ’’satisfaction rate’’-a. Program podrške razvoju preduzeća i preduzetništva (pod upravom Evropske agencije za rekonstrukciju) u koji smo bili uključeni kao konsultantska podrška u oblasti komunikacija od 2005 do 2007 , nekoliko projekata usmerenih na podršku unapređenja ambijenta koje je realizovao IFC (Alternativno rešavanje sporova od 2004 do 2006; Uvođenje međunarodnih tehničkih standarda 2006; Projekat povezivanja u lanac reciklaže 2006); Program integrisane podrške inovacijama (od 2012 do 2013) i brojni drugi projekti vezani za prekograničnu saradnju (Srbija-Mađarska) regionalni razvoj Banata odnosno Pčinjskog i Jablaničkog okruga.

Svaki od navedenih projekata koji smo podržali za nas je bio višestruko značajan. U prvom redu smo dobili priliku da plasiramo svoju uslugu u domenu kreiranja i sprovođenja javne kampanje namenjene podizanju svesti o važnosti uloge sektora MSP i preduzetništva kao i potrebnih unapređenja ambijenta za njegov rast i razvoj. Svoj posao smo odlično uradili jer ostvareni rezultati kampanje to nedvosmisleno pokazuju ali i vredne preporuke koje smo dobili od koordinatora programa.

Osim prilike, kao preuzeće ostvarili smo značajne finansijske efekte. Kao mnogo važnije, bili smo u prilici da učimo od iskusnih menadžera koji su za zenit svoje karijere odabrali transfer znanja i mentorstvo. Konačno, iskoristili smo to znanje za ojačavanje temelja održivosti našeg poslovanja i dalji razvoj usluge.

Neposredno pred kraj realizacije TAM programa, početkom 2009. godine, iskoristila sam poslednju posetu koordinatora projekta da ga pitam za mišljenje. ’’Šta mislite, da li ću preživeti ?’’ aludirajući na evidentno prelivanje svetske krize na srpsko tranziciono tržište i potrebu da dobijem dijagnozu kondicije svog malog preduzeća koje pruža konsultantsku uslugu.

’Ti !? Preživećeš sigurno. Gledaj samo da rasteš i neće biti problema’’, rekao je iskusni Austrijanac u ozbiljnim godinama.

Što se tiče spiska problema koji je naveo Dr Gračanac i sa iskrenim osećajem neverice da će ishod biti tako optimističan kao što mi je prognozirao pomenuti austrijski konsultant, 2009. godine stanje mog preduzeća u odnosu na izazove je bilo sledeće: nelikvidnost u domaćoj privredi i nedisciplinu u finansijskim transakcijama kao problem sam eliminisala odabirom ciljne grupe naših klijenata i disciplinom u izvršavanju svojih obaveza. Naši klijenti su inostrane kompanije koje za pruženu uslugu plaćaju ažurno i bez kašnjenja. Mi svoje obaveze prema njima ali i prema državi i partnerima, izvršavamo na najbolji način, u potpunosti i na vreme. Sivoj ekonomiji ne doprinosimo – kod nas su svi radnici prijavljeni i primaju platu na račun a mi sve što zaradimo – naplatimo preko računa. Vrsta posla koju radimo nije zahtevna sa stanovišta investiranja i finansiranja a profitna margina može biti visoka ako imate osnova da dobro naplatite svoju uslugu i znalački upravljate sredstvima, i to nam je uspevalo. Tražnja postoji a potreba, koja ima značajan potencijal da se pretvori u dodatnu tražnju, jasno se vidi na horizontu. Pa gde bi mogao biti problem!? U stezanju krize, monopolisanom tržištu i nelojalnoj konkurenciji. Očigledno da očiglednije nije moglo biti.

Procenjujući da smo isuviše mali da bismo mogli bilo šta promeniti a istovremeno i nespremni da pravimo kompromise ili ’’kombinacije’’ kako se to popularno kaže za zasnivanje lukrativnih odnosa sa uticajnim strukturama, nije nam ništa drugo preostalo nego da svoju neopredeljenost i profesionalnost pokušamo pretvoriti u tržišni rezultat koji će nam omogućiti bezbedno prolaženje kroz zonu turbulencije koja je sve jače počela da se oseća. Ukratko, posvetili smo se pronalaženju novog poslovnog modela i unapređenju usluge. Ili još jasnije – inovaciji.

Temeljno razmišljajući o svom iskustvu i znanju koje smo stekli, procenjujući kretanja na tržištu i opštem ambijentu, zaključili smo da je suština naše održivosti u mobilizaciji naših komparativnih prednosti i ponovnom iskoraku u novo. Konačno, početkom 2015. godine izašli smo sa novim konceptom usluge i tekućim ozbiljnim rezultatima u njenoj primeni. Za svoje klijente postigli smo nedvosmislene rezultate plasirajući konsultantsku uslugu na vanserijskim algoritmima reputacije i rasta. Za sebe, rezultat koji smo postigli, bio je takav da je bilo očigledno da je algoritam dobar ali da u ambijentu i dalje dominiraju oni sa kojima se borimo na granicama fizičke izdržljivosti.

’’Kada kažem reč podvig – ne preterujem jer su iz Srbije, uprkos višedecenijskom odsustvu ambijenta za preduzetništvo i neravnopravnoj konkurenciji neuporedivo jačih multinacionalnih kompanija uspeli da izniknu i prežive neki veoma kvalitetni proizvodi’’ – kaže Zoran Ilić, direktor kompanije ’’Biomelem’’ u novoj Nacionalnoj poslovnoj reviji i objašnjava šta je najveća prepreka preduzetništvu: ’’Odsustvo ambijenta koje je proisticalo iz nerazumevanja potreba, a dešavalo se da upravo zbog toga što privredni ambijent nisu kreirali preduzetnici već političari. Do sada je privredni ambijent više pogodovao velikim multinacionalnim kompanijama i domaćim kompanijama i dobitnicima tranzicije. S druge strane, postoji čitava klasa rasnih preduzetnika koji su uspeli da uprkos svemu i na koje bi država kroz novu ekonomsku politiku trebalo da se osloni i da na njihovom znanju bazira stabilan razvoj jer su mali i srednji preduzetnici i oni koji imaju porodični posao, ubedljivo najdisciplinovaniji poreski obveznici, dokazano najuspešniji privrednici’’.

Mi se bavimo pružanjem konsultantske usluge uspešnim multinacionalnim kompanijama i zahvaljujući toj saradnji doprinosimo pozitivnoj slici kvaliteta i konkurentnosti domaćeg znanja. Učimo od njih ali i oni od nas. Nastojimo da preko njih doprinesemo unapređenju opšteg ambijenta i stvaranju boljih uslova. Da nije njih, teško da bi bilo i nas.

U godini preduzetništva bilo bi važno da naš algoritam rasta, koji uspešno plasiramo onima koji su globalno uspešni, poslovno moćni i centri znanja, pokaže vidljiv efekat i u našem poslovanju.

Nije samo reč o znanju koje pravi efekte klijentima. Reč je o znanju koje je konkurentno i može doprineti opštem rastu. Najbolji dokaz koji možemo da pružimo je kompletna sadržina ove naše web prezentacije, uključujući i ovaj blog. Dodatno, upućujemo vas na aktuelni broj Harward Business Review (januar/februar 2016) i sledeća dva teksta: Algorithms Need Managers, Too i The Biology of Corporate Survival.

Nismo prepisivali.