Liderstvo i izazovi

Pozicija tržišnog lidera znači početak ozbiljne borbe za njeno očuvanje. Sastavni deo te borbe je procena snage i verovatnoće da li će i kada, oni koji takođe trče istu trku, uspeti da vas sustignu. Za opstanak na vrhu nema garancija, on podjednako zavisi od vas ali i od onih koji teže istom dometu.

Globalno uspešni koji na vrhu traju decenijama, precizno razumeju razliku između liderstva i efikasnog upravljanja. U osnovi svakog uspeha je efikasno upravljanje (organizacija, kompetentnost, delegiranje i visoka performansa) ali liderstvo je ’’tajni sastojak’’ koji uspeh čini značajnim i održivim. Reč je o principu koji važi u kompletnom društvenom spektru – od korporativnog sveta, biznisa, kulture do politike. Liderstvo je dakle u osnovi zapaženog i održivog uspeha. Ono je fokusirano na viši cilj i njegov zadatak nije da stekne moć (power) već da neprekidno osnažuje (enpowering) kako je to sjajno objasnio Umar Haque u tekstu: ’’Are you a leader, or just pretending to be one?’’.

Moje konsultantsko iskustvo dugo osamnaest godina, pokazuje da je liderstvo kao profesionalna odrednica veoma privlačno u poslovnim krugovima. Liderstvo se sve više potencira u korporativnom svetu. I podstiče. Upravo iz razloga koji je prethodno naveden. Održivi uspeh. Ali i ne samo zbog toga. Do lidera se dolazi pozitivnom selekcijom. Ako želite globalni, održivi uspeh u svom sistemu, vi morate prepoznavati one koji imaju potencijal za lidera. Ukoliko to ne činite, njihova liderska komponenta će učiniti da oni odu od vas. I uspeju negde drugde. Za svoj ili nečiji račun.

Neophodno je i dodati i tu nema nikakve sumnje, lideri se rađaju. Podsticanje liderstva koje smo naveli kao aktivnost koja je prisutna u velikim sistemima, zapravo je proces pozitivne selekcije koji ne može biti uspešan ako sistem na svim nivoima ne stvara ambijent da se oni pojave. To znači da je su svi važni, od najniže do najviše lestvice i da efikasnost na svakom nivou služi kristalizaciji procesa pojave lidera. Ono što međutim ova postavka omogućava jeste konstruktivno sagledavanje i prihvatanje očiglednosti razloga zbog kojih ne može svako da bude lider. Kada su stvari tako postavljene, onda se lider poštuje upravo zbog izuzetnosti koju poseduje. Sistem nastoji da mu omogući rezultate jer je on ključna komponenta uspeha na dugi rok. Istovremeno, svi ostali se bore da što duže ostanu u njegovom okruženju. Jer, lider je taj koji vidi ono što drugi ne vide i pretvara mogućnosti u uspeh.

Možda se i vama sada liderstvo čini privlačnim i vrednim pokušaja. Ali, ne samo da se liderstvo ne pokušava (ono jeste ili nije), liderstvo je zaista kretanje na veoma neizvesnom terenu i veoma težak i kompleksan posao. Vi vidite jako dobro, posebno ono što drugi ne vide, verujete u ono što može da bude a što je, znam iz ličnog iskustva, za većinu ’’nemoguća misija’’. A potrebno je da vam veruju, da vas slede i da rade u ostvarenju cilja za koji samo vi verujete da je dostižan. Kako vam se sviđa ta dimenzija u svetu globalnih poslovnih ’’nemogućih misija’’ u kojima se od prepoznatog lidera očekuje, da ne kažemo podrazumeva, uspeh ekspedicije !?

U tekstu ’’Are you a leader, or just pretending to be one?’’, Umar jasno podvlači: ’’A leader isn’t a salesman’’ i objašnjava: ’’Leader’s fundamental role isn’t merely to perform the same tasks as yesterday, just more efficiently; it is to redefine the idea of performance entirely’’. Fenomenalno i veoma slikovito objašnjenje ovih tačnih tvrdnji potražite u dokumentarnom filmu ’’Palio’’ rediteljke Cosime Spender (2015) koji je nedavno prikazan na zatvaranju festivala dokumentarnog filma ’’Sedam veličanstvenih’’ u Beogradu.

Palio je naziv za konjske trke koji se dva puta u toku svakog leta (u julu i avgustu) održavaju i italijanskom gradu Siena i predstavljaju tradiciju koja se neguje još od srednjeg veka. Deset konja i deset jahača predstavljaju deset od ukupno sedamnaest kontrada (kvartova) grada Siene. Živopisnosti i strasti koja prati ovo takmičenje doprinosi tradicija jer, osim što svaki kvart ima svoj srednjevekovni simbol, oni imaju dugu istoriju međusobnih odnosa – od prijateljstva do jakih animoziteta. Trka se održava na Piazza del Campo, božanstvenom trgu u srcu Siene.

Ono što istoriju ove trke čini jedinstvenom je poenta tradicije koja se neguje a to je koncept maksimalnog onemogućavanja fer borbe. Spektar radnji koji čine taj koncept je nezamisliv za sport u njegovom modernom poimanju. Čuvari tog koncepta, u kojem je čak i korupcija legalizovana i transparentna, objašnjavaju da je ideja da se učini sve kako bi se ispostavilo kome je ’’sudbina naklonjena’’. A za taj trenutak istine, ostavljeno je samo 90 sekundi koliko trka traje.

Film koji sam preporučila posvećen je zaokretu u performansi. Posle trinaest uzastopno dobijenih trka zahvaljujući apsolutnoj kontroli celokupnog toka – od priprema do trke, suvereni vladar Palia, detronizovan je snagom volje i željom za pobedom mladića koga je još kao dečaka prepoznao i doveo da trenira.

Pobedila je snaga volje. Želja za uspehom. Momak je pobedio trenirajući vredno ali sanjajući pobedu, ne posluživši se ni jednom mahinacijom koja mu je, kao što rekosmo, bila na raspolaganju. I, ne samo da je pobedio jednom. Nego je pobedio u dva Palia za redom, što je, kako kažu organizatori, statistički nemoguće.

Dakle, ne može svako da se izbori sa nemogućim okolnostima. Ali lider može.

I naš Novak Đoković je kao dečak govorio da želi da bude svetski broj jedan. I postao je to. Vredno je trenirao, bez sumnje. Ali iznad svega, on ima lidersku komponentu. Zbog nje je broj jedan, drži se dobro i još dugo će. A i nama je lepo što ga imamo. I navijamo i ne spavamo. I srećni smo u njegovoj blizini.

Bilo bi dobro kada bismo razmislili kako da doprinesemo da nam se lideri ukazuju kroz pozitivnu selekciju a ne kroz nemoguću misiju. Isključivo zbog toga što je to jedini način da ovde ostanu i pomognu da dobijemo trku sa nedopustivo mnogo izgubljenog vremena.

Važi za sve oblasti društvenog života. Ali, počnimo sa ekonomijom. I preduzetništvom. Mladih i obrazovanih. Onih sa idejom. I snom o pobedi.