Politika nije matematika

Na konferenciji za novinare održanoj 14. januara 2016. godine, srpski premijer je slikovito predstavio razloge koji su ga opredelili za donošenje odluke u korist održavanja vanrednih parlamentarnih izbora: Politika nije matematika, rekao je. Da je poslao efektnu poruku pokazuje učestalo pominjanje ove izjave u analizama po raznim medijima, ali i jedna zanimljivost.

Doživljaj poruke ’’politika nije matematika’’ u ciljnoj grupi glasačko telo mogao bi se razložiti na dvojak način: asocijaciju i emociju. Svako od nas je imao svoje afinitete tokom školovanja, veći ili manji uspeh, ali izvesno je da većina pamti svoj (ne)uspeh iz matematike. Koliko nas se ovog predmeta seća sa zadovoljstvom ili nelagodom, zavisi svakako od najmanje dva faktora: koliko smo bili dobri matematičari i koliko su bili dobri nastavnici i profesori koji su nam predavali. Dakle, politika je u pomenutom poređenju bolje prošla iz prostog razloga što je odluka prevagnula u njenu korist. Ali, to nužno ne znači da joj je i reputacija bolja u poređenju sa egzaktnom naukom čije smo (barem) osnove morali savladati. Tek toliko da i matematika malo odahne po pitanju ugleda i reputacije u našem kolektivnom pamćenju.

Što se mene tiče, prva i najsnažnija asocijacija na matematiku je nastavnik Boško koji je već ušao u legendu brojnih generacija koje su pohađale osnovnu školu ’’Avram Mrazović’’ u Somboru. I dan danas kada ga sretnem osećam snažno poštovanje i ogromnu zahvalnost. A setim ga se češće nego što ga sretnem. Svaki put kada kupujem svesku na kvadratiće i shvatim kako su danas dostupne već opremljene ’’fabričkim’’ marginama i kao spremne za njegove časove. Nastavnik Boško je naime bezuslovno zahtevao da svaka nova sveska ima crvene margine širine četiri kvadratića s leva na desno i to na svakoj strani. U svakom odeljenju je bio imenovan redar kojem smo morali dati svesku na uvid i koji je beležio da li smo svesku upodobili ovom zahtevu (lenjirom i crvenom drvenom bojicom) od prve do poslednje strane. Osim toga, čas nije mogao da počne ukoliko sveska nije otvorena, čitko napisano: ’’Školski rad’’, povučena linija nekoliko redova ispod (takozvano ’’mesto za naslov’’), u margini upisano: 1. i spremne grafitna i crvena olovka. Isto je moralo da bude napisano i na besprekorno obrisanoj tabli, opremljenoj čistim sunđerom i kredom umotanom u parče papira.

Matematici nas je nastavnik Boško učio strogo, pravedno i nesebično. Ali iznad svega, veoma kreativno. Osim znanja podsticao je i takmičarski duh. Nismo baš bili naročito srećni kada bi ušao u učionicu i teatralno rekao: ’’Blic kontrolni’’ ali smo se zato silno radovali iznenadnim zadacima ’’za peticu’’. Bilo je neophodno zadatak tačno rešiti i stići prvi do katedre. Pobednik bi bio ovenčan dvostrukom slavom: ogromnom peticom i osvajanjem iznenadne šanse. Ovo je bilo zabavno i onima koji baš nisu imali velike šanse u takmičenju jer je u učionici bilo sve uzavrelo od akcije.

’’Građani atinski, ovog se čoveka valja kloniti’’ grmeo je uz osmeh popevši se na svoju stolicu kada bi neko od dečaka iz odeljenja napravio neku glupost. Bezbroj puta nam govorio delove iz Sokratove odbrane, koristio latinske izraze ne bi li podvukao autoritet zadatka koji nam je davao. ’’Volens – nolens’’ kada bi nespremnog đaka izveo pred tablu ili ’’Quod erat demonstrandum’’ kada bi postavio teoremu.

Balet, opera i književnost su njegova duhovna hrana koju je smišljeno delio sa svim svojim generacijama. Ni sama ne znam koliko puta je organizovao autobus kojim je svoje đake vodio na izvođenje ’’Labudovog jezera’’ prilikom gostovanja ruskog baleta u Beogradu.
Matematiku nas je nastavnik Boško naučio. Baš kao i fiziku. Ali, mnogo je važnije to što nas je vaspitao da se prema njoj odnosimo sa dužnim poštovanjem. I ukazao na postojanje drugih oblasti u kojima bismo mogli pronaći više satisfakcije ako nam matematika baš i ne ide od ruke.

Lekcije iz matematike i pravde savladala sam u srednjoj školi. Najpre zahvaljujući profesorki koja baš i nije imala zavidan nivo pedagoških sposobnosti kao nastavnik Boško, a potom zahvaljujući profesoru matematike i razrednom starešini Drašku. Razlika između ovo dvoje profesora je suštinska i u svakom smislu ide u korist profesora Draška. Iako sam iz matematike tokom celog školovanja imala peticu, volela da vežbam zadatke i da ih rešavam, nisam bila naročito ambiciozna. Mislim da sam u stvari bila realna u odnosu na maksimum svog dometa u matematici i nisam se zanosila. Ali sam zato bila ambiciozna da isterujem pravdu zbog čega sam od Draška dobila keca (i to hemijskom olovkom!) pravac među sve ostale petice koje sam iz matematike nanizala tokom celog polugodišta. Bio je to ’’pedagoški’’ kec odnosno to uopšte i nije bio kec, kako danas tvrdi moj razredni na svakom skupu generacije kada ga podsetim na nekadašnju nepravednu surovost. I onda se svi smejemo tom podsećanju…

Zahvaljujući čuvenom usmerenom obrazovanju čiji je tvorac izvesni Stipe Šuvar, nakon dve godine tzv. zajedničko-srednjeg obrazovanja, sledilo je novo opredeljivanje u pogledu izbora škole. Da se inovacije u obrazovnom sistemu gdina Šuvara nisu dopale tadašnjim donosiocima odluka u Vojvodini, izvesno je da bih završila somborsku gimnaziju i bila ponosni deo tradicije duge više od jednog veka. Ovako, mogla sam da biram jednu od ponuđenih opcija koje su bile logičan izbor za dobre đake: prirodno-matematički smer, farmaceutski ili ekonomski.

Izabrah ekonomsku školu, posle toga između Ekonomskog fakulteta i Fakulteta političkih nauka u Beogradu, odabrala sam ovaj drugi i diplomirala međunarodne odnose. Onda se u moj profesionalni život umešala politika tako da taman kad sam stasala da krenem u vode diplomatije – država se raspala. Nešto mi se nije činilo privlačnim da isterujem pravdu i odlučila da školovanje nastavim na post-diplomskim studijama na Pravnom fakultetu u Beogradu. I danas se radošću sećam kako sam dobila desetku iz Metodologije pravnih nauka i sa jednakim intenzitetom se ježim kad shvatim koliko mladih je završilo fakultete a gledaju me belo kad ih pitam da li su polagali metodologiju. Nisu ni svesni koliko je očigledno da nisu…

I da ne pomislite da sam skrenula sa teme, objasniću na kraju zbog čega je važno da razumemo da je matematika važna u svim oblastima društvenog života, pa i u politici. Prvo zbog onih koji su poruku ’’politika nije matematika’’ razumeli sa olakšanjem ravnom poklonjenoj dvojci iz matematike. Nije to bila poenta poruke.

Poenta je da stvari u životu, tačnije političkom životu i društvu, nisu egzaktne kao u matematici. Usmeravanje društvenih tokova i procesa traži sposobnost prilagođavanja i uvažavanje punog spektra realnosti u kojima nije baš sve ekvivalentno ili direktno proporcionalno, kada bi se brojkama izražavao društveni značaj.

Ono što u politici jeste matematika, to pokazuju statistika i ekonomija. Polja gde se njih dve sreću i pružaju stvarnu sliku realnosti. I to istu onakvu koju vidi svaki građanin kada razmišlja racionalno.

Čerčil je rekao da se istina najviše zaobilazi u ljubavi, lovu i predizbornoj kampanji. Zato mislite o ekonomiji. Volens – nolens, od nje se živi.
Svaki put kada se nađem privatno u Londonu, prvo što uradim je poseta hramu savremene umetnosti -Tate Modern Gallery. Ponekad se prethodno obavestim koju od posebnih izložbi mogu da očekujem, ali dešava se da jednostavno sve to preskočim i prepustim se iznenađenju. Na tom mestu jednostavno nema promašaja a malo ignorisanja svih mogućnosti prethodnog obaveštavanja čini život spontanijim i lepšim.
Read more »
Nedavno sam primetila zanimljivu tezu na Linkedin-u: ’’Ako želite svakoga da učinite srećnim nemojte biti lider – budite prodavac sladoleda’’. Neko je u komentaru primetio da bi se ova teza mogla osporiti i dokazati kao netačna. Naravno, sve zavisi od ugla gledanja. Ali, mislim da se u ovoj tezi nalazi zanimljiva pouka vredna pažnje.
Read more »
Verovatno vam se dogodilo da ne uspevate da postignete željeni cilj jer druga strana bez koje to ne bi bilo moguće, ne razume vašu poziciju, potrebe ili nameru. Kako niko od nas ne može bez interakcije sa okruženjem, važno je da radimo na sopstvenoj sposobnosti da budemo shvaćeni na način koji će nam omogućiti da sa istim tim okruženjem budemo u razmeni koja će biti obostrano korisna i dinamična.
Read more »
Upravljanje reputacijom je veoma važan aspekt u međunarodnom poslovanju. Što veći sistem, što uspešnije poslovanje, što veći i kompleksniji tržišni spektar koji obuhvataju aktivnosti jedne kompanije, to su oblikovanje, izgradnja i očuvanje reputacije važniji i bliži u uticaju na sveukupni poslovni uspeh. Ova praksa postoji već dugo i na našem tržištu i razvijena je kako u korporativnom sektoru tako i u drugim privrednim sektorima koji čine celinu naše poslovne i privredne zajednice. Takođe, u skladu sa svetskom praksom ali i potpuno logično, upravljanje reputacijom čelnih ljudi poslovnih sistema, aktivna je oblast i kod nas.
Read more »
Odgovarajući na temu ’’Kada bih vladao svetom’’ čuveni pisac i intelektualac Umberto Eko je u najnovijem broju Nedeljnika, na temu stanja visokog obrazovanja u Italiji, rekao: ’’Sada su prve tri godine fakulteta previše lake – studenti uopšte ne moraju da čitaju knjige duže od stotinu strana. Oni koji su na vlasti moraju da shvate da je neophodno da budeš izazvan da bi odrastao.Kada sam ja studirao, čitao sam na hiljadu stranica i nije mi ništa bilo!’’
Read more »
U izazovnim ili otežanim tržišnim uslovima, bilo da su lokalni ili globalni, preduzeća i kompanije često preduzimaju mere smanjivanja broja zaposlenih usled neophodnosti očuvanja poslovne stabilnosti. Ono što razlikuje uspešne menadžere i lidere, jeste odnos prema problemu.
Read more »
U intervjuu za NIN s kraja prošle godine, Olja Ivanjicki je objasnila da joj je Beograd važan jer se iznad njega nalazi Kapija vremena. “To je duhovna vertikala pred kojom nema prepreke u mišljenju i zato se u Beogradu najbolje misli“ – rekla je.
Read more »
Pozicija tržišnog lidera znači početak ozbiljne borbe za njeno očuvanje. Sastavni deo te borbe je procena snage i verovatnoće da li će i kada, oni koji takođe trče istu trku, uspeti da vas sustignu. Za opstanak na vrhu nema garancija, on podjednako zavisi od vas ali i od onih koji teže istom dometu.
Read more »
Kad god da ga pitate: ’’Kako si ?’’, Luka Mijatović, legenda Radio Beograda 202, renesansni čovek, novinar, urednik i umetnik, odgovara na isti način: ’’Čuvam duh’’. Uvek ga rado sretnem i svaki put me njegov odgovor asocira na izreku: ’’Boj ne bije svijetlo oružje već boj bije srce u junaka’’. Zato i čuva duh. U godini preduzetništva u Srbiji, bilo bi dobro da oni koji su svoj duh odavno aktivirali, zaigraju u prvoj ligi, kako je to slikovito objasnio gdin Marko Čadež, Predsednik Privredne komore Srbije.
Read more »
Narodne poslovice nikada ne izlaze iz mode, iako ih sve manje koristimo u svakodnevnoj komunikaciji. ’’Um caruje, snaga klade valja’’ jedna je od onih koje bi mogle ilustrovati pouku koju pamtim i koja je u osnovi našeg koncepta. ’’Ne pobeđuje snaga, nego tehnika’’ rekao mi je kao poentu jednog svog ličnog iskustva, davnih dana moj deda Mirko. I to je pouka na koju mislim. Moj deda je inače bio odličan rvač.
Read more »
U svetu danas ne postoji uspešna kompanija bez strateških komunikacija kao aktivne menadžerske funkcije. Stručnjaci za strateške komunikacije su danas u vrhu upravljačkih struktura kompanija bez obzira da li je to u formi direktora/sektora za korporativne poslove i komunikacije ili u formi spoljnog konsultanta za ovu oblast.
Read more »
’’Veliki umovi misle drugačije’’ izjavila je Pernil Spirs Lopez, nekadašnja direktorka kompanije Ikea za Severnu Ameriku, u intervjuu koji je nedavno objavljen na portalu Entrepreneur i naglasila: ’’Preduzetnici i njihovi poslovi upadaju u problem kada preovlada grupno razmišljanje’’.
Read more »
Na jednom od prvih treninga iz oblasti komunikacija, čula sam sam duhovitu rečenicu koju pamtim i dan danas: ’’Koliko god da je strašan problem koji zadesi vašu kompaniju o njegovom javnom aspektu nikako ne smete razmisljati sa pozicije ’’sh.t happens’’. Žena koja je ležerno izgovorila ovu slikovitu poruku, bila je jedna simpatična Amerikanka i veoma iskusan profesionalac.
Read more »
Kriza je ozbiljan izazov za normalno odvijanje poslovanja i ugled kompanije. Na prvi pogled ona može biti vrlo inspirativna ali čim nastane, brzo postaje jasno da traži stručan i nesebičan angažman, kao i da ne postoje nikakve garancije da će se sve završiti bez ozbiljnijih posledica.
Read more »
Periodi globalnih gibanja traju duže nego što smo pretpostavljali i postaju sve složeniji. Borba za mesto pod suncem postaje teža i neizvesnija. Izvesno je da će nešto morati da se menja. Gde se mi nalazimo u tom opštem globalnom metežu i šta nam je činiti!? Mislimo li mi o tome valjano, pitam se.
Read more »
Ako izumemo razvijena tržišta sa kojih je doputovala naša profesija, zaposlene u stranim i domaćim kompanijama koje hvataju korak sa svetom, kolege iz konsultantskog posla i kolege iz medija, stručnjacima za strateške komunikacije i dalje veliki problem predstavlja pronalaženje sažetog i jezgrovitog objašnjenja onoga čime se bave.
Read more »
Prvi stepenik na putu ka cilju jeste njegova jasna formulacija. Isto važi i za uspešno komuniciranje. I jedno bez drugog nije moguće. To zvuči kao opšte mesto. Ali, svakodnevnica pokazuje da to baš nije jednostavno. Ukoliko se držite sledeća četiri koraka, vaš put ka uspešnom ostvarenju poslovnih ciljeva, podržanih efikasnom komunikacijom, može biti lakši.
Read more »
Nov koncept konsultantske usluge formulisali smo početkom 2015. godine, nakon dvanaest godina rada u poslu komunikacija. Start sa nove platforme rešili smo da podržimo prezentacijom na internetu. Otvorili smo FB profil firme i u potpunosti promenili koncept i dizajn našeg web site-a.
Read more »
Na skupu u Privrednoj komori Srbije pod nazivom ’’Srbija na novom putu svile’’ januara 2016. godine, njegova ekselencija Ambasador Narodne Republike Kine, obratio se prisutnima na odličnom srpskom jeziku. Da njegova ekselencija Li Mančang izvrsno govori naš jezik, dobro je poznato. Ono što je bilo posebno zanimljivo jeste komfor u verbalizaciji misli na srpskom jeziku.
Read more »
Dolazak do ciljnog odredišta poslovne strategije je veoma često u fokusu naših konsultantskih aktivnosti. Suština tog fokusa je da iz zone komunikacija na kvalifikovan i efikasan način pomognemo da naše partneri sigurno stignu do postavljenog cilja.
Read more »
Na međunarodnoj konferenciji za udruženja pacijenata iz regiona Istočne Evrope, Bliskog Istoka i Afrike, od 30. novembra do 1. decembra 2015. godine u Istanbulu, imala sam čast i zadovoljstvo da učestvujem i doprinesem unapređenju rezultata ovih organizacija.
Read more »
We are here to refresh your regular business routine with our strong entrepreneurial spirit, mature knowledge and great experience!
Read more »
Iz iskustva stečenog u prethodnoj deceniji rada, zaključili smo da su uspešne strategije one koje su rezultat dobro usklađene primene korporativnog znanja, korporativne snage i pravilnog razumevanja lokalnog ambijenta.
Read more »
Želimo vam dobrodošlicu na našu novu web prezentaciju i na naš blog! Ukoliko je ovo vaše prvo upoznavanje sa konsultantskim timom Profession Group-a, sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da ćete na ovoj web adresi biti u prilici da se informišete o usluzi koja je rezultat više od jedne decenije kontinuiranog rada i razvoja.
Read more »