Promena kao faktor uspeha

Verovatno vam se dogodilo da ne uspevate da postignete željeni cilj jer druga strana bez koje to ne bi bilo moguće, ne razume vašu poziciju, potrebe ili nameru. Kako niko od nas ne može bez interakcije sa okruženjem, važno je da radimo na sopstvenoj sposobnosti da budemo shvaćeni na način koji će nam omogućiti da sa istim tim okruženjem budemo u razmeni koja će biti obostrano korisna i dinamična.

Mnogo energije razmenjujemo u svakodnevnoj poslovnoj, privatnoj i raznoj drugoj komunikaciji i odnosima sa okruženjem. Ta razmena je uglavnom znak da smo aktivni i angažovani i taj osećaj nam je važan. Tek kada se suočimo sa izostankom potrebne ili poželjne povratne reakcije, shvatimo da problem nastaje onda kada u razmeni sa okruženjem ne dobijemo potrebno razumevanje, odobravanje ili priznanje. Odnosno, kada dobijemo upravo suprotno: nerazumevanje, odbijanje ili nedovoljno uvažavanje.

U većini situacija postojanje pozitivne povratne reakcije i ne shvatamo kao nešto preterano važno, nose nas opšta površnost, čuvanje sopstvenog pozitivnog raspoloženja, ostvarenje ličnih potreba ili jednostavno, dokle god smo na talasima uzlazne linije uspeha, ne pridajemo potreban značaj pozitivnim povratnim reakcijama a neretko u jednakoj meri ignorišemo ono što nas sputava. Usmeravamo pažnju na ono što nam je zaista važno i što ne može da čeka jer živimo sve brže i sve se ubrzalo do mere u kojoj ni sami nemamo potrebno vreme da sagledamo kako izgleda naše kretanje i kuda ono vodi.

Stvar ličnog doživljaja je veoma moćan mehanizam koji nam čuva motivaciju i entuzijazam. Ako su nam duže vremena u fokusu bile aktivnosti koje su išle nesmetano, ljudi koji su nam u tome pomagali, ako smo uspešno odolevali izazovima onih koji nisu bili blagonakloni našim nastojanjima, kako prepoznati trenutak u kome je potrebno stati i preispitati sebe i svoj pravac kretanja kako nas ne bi iznenadilo iznenadno odsustvo potrebne povratne reakcije kao suštinski važne za ostvarenje naše namere, potrebe ili cilja !?

Promena u odnosu okruženja prema našim nastojanjima traži razumevanje uzroka. Nekada su oni u okruženju a nekada su u nama. Ako ne ustanovimo stvarni uzrok i ako to ne učinimo na vreme, onda eventualni zaključak da je potrebno nešto promeniti kod sebe ili u karakteru i pravcu svog kretanja, ne mora biti ispravan zaključak niti dovesti do rešenja. Sledstveno tome, promena koju na bazi takvog zaključka učinimo, može okruženju izgledati kao nagli, neočekivani i neprijatan zaokret i stvoriti još veći nesporazum. Baš kao što delovanje faktora koji teže da promene odnos okruženja prema nama može proizvesti isti neželjeni efekat iznenađenja u našim redovima.

Iz ličnog iskustva mogu da posvedočim da su spremnost na promenu i prilagođavanje drugačijem razvoju događaja, ključni za trajanje u pozitivnoj zoni kretanja. Pored toga, sposobnost procene pravog trenutka za promenu i jednaka sposobnost opredeljivanja prave mere potrebnih promena su najvažniji faktori. Međutim, ništa manje nije važno ni pripremanje okruženja na promenu koju preduzimate imajući u vidu prethodno opisani mogući neželjeni efekat promene. Ali čak i ako ste ustanovili pravi uzrok nesporazuma sa okruženjem, važno je kondicionirati uslove za pozitivno prihvatanje promene u vama važnom okruženju kako zbog onih činilaca koji će tu promenu pravilno razumeti i podržati, tako i zbog onih kojima će bilo kakva vaša promena biti prilika da vas potisnu odnosno, interpretiraju razvoj događaja na vašem terenu u korist sopstvenog uspeha odnosno vašeg neuspeha. Čak i ako ste eliminisali objektivne razloge za moguću neželjenu interpretaciju ili neželjeni doživljaj, rizik od neželjene interpretacije uvek postoji jer pored objektivnog sagledavanja vaših poteza postoji i interesno suprotstavljeno sagledavanje koje može stvari okrenuti u neželjenom pravcu.

Posmatrano iz ugla onih koji sa vama čine tim, spremnost na promenu je spremnost da se izađe iz zone komfora. Svakako, kormilar promenu pravca razume jer je i osmišljava. Njemu su jasni razlozi, bez obzira da li su iznuđeni, pravovremeni ili rezultat potrebe za rizikom i avanturom. Svima ostalima koji se nalaze na brodu, promena pravca kretanja i ne mora biti po volji, naročito ako je promena iznuđena. Osim toga, većini nije naročito ili uopšte bitan način na koji način će kormilar prevazići situaciju, sve dok god mogu biti sigurni da će na odredište stići sigurno. I to je razumljivo. Spremnost na izlazak iz zone komfora nije ista kod kormilara, posade i kod putnika. Posada (članovi vašeg tima) je tu da pomogne da plovidba teče nesmetano. Putnici (vaši poslovni partneri, klijenti i druge zainteresovane strane) su na brodu zbog komfora koji su platili ili na koji imaju pravo. Prema tome, kormilar odnosno kapetan broda je taj koji treba da misli o svemu što ide uz tu važnu poziciju i da nastoji da rizik savlada sa što manje štete i uznemiravanja ostalih.

Opredeljivanje prave mere potrebnih promena je najlakši zadatak kada stvari posmatrate sa strane. Ponovo iz ličnog iskustva, mogu da posvedočim da je neuporedivo lakše savetovati potrebne radikalne rezove nego iste preduzimati. Ali, kada ste odgovorni za kretanje, onda je važno da potrebne ili neizbežne korake racionalizujete na način koji neće nepotrebno prolongirati odluku, dodatno otežati situaciju i umnožiti negativne efekte. Svaka odluka ima svoju refleksiju u neposrednom okruženju i kakva god da je, nikada ne proizvodi idealne efekte. Čak i kada je rezultat uspeha i napredovanja. Iz tog razloga, treba razumeti da donošenje odluke o promeni kursa koja treba da sačuva šanse za pozitivan trend u budućnosti, treba donositi već pri pojavi prvih vesnika negativnih trendova. A ne kada su oni potpuno očigledni i dominantni.

(Ako slučajno razmišljate u kojoj od te dve situacije će kormilaru biti lakše treba da znate da će mu biti podjednako složeno u obe. I putnici i posada će biti na sigurnom u oba slučaja, samo će on i ’’brod’’ proći mnogo teže kroz tesnac i izazove ako se odluka prolongira)

Uređeno i predvidivo okruženje olakšava sprovođenje potrebnih promena jer su faktori koji ih uslovljavaju daleko racionalniji i očigledniji a time i lakši za savladavanje. Promenljivo okruženje koje je pod uticajem snažnih trendova može učiniti ambijent prilično turbulentnim i ličiti na uzburkano more u oluji. Takve okolnosti zahtevaju prilagođavanje na okolnosti u kojima ciljevi mogu biti ostvareni samo ako su prethodno svedeni na preživljavanje bure. Nije moguće uticati na okruženje kada je ono nalik buri na moru. Pozitivan povratni uticaj moguć je samo kada su okolnosti prirodne a poremećaji u zoni savladivog. To podjednako važi i za male i za velike brodove, iako se veliki neuporedivo lakše nose sa nedaćama uzburkanog mora nego male barke.

Stvar je izbora da li ćete biti deo posade velikog broda ili ste skloniji manjim plovilima u vodama poslovnog uspeha. Svakako da veliki sistemi pružaju mnogo sigurniju i izvesniju poziciju a odluke koje donosite deo su šire platforme odlučivanja i podeljene odgovornosti. Za one koji su skloniji riziku koji donosi preuzimanje lične odgovornosti a istovremeno i komforu koji donosi sloboda odlučivanja, upravljanje malom barkom je izbor koji podrazumeva izražene individualne sposobnosti preživljavanja. I veliku kreativnost za pronalaženje puteva za rast i razvoj. U svemu tome, bez sposobnosti pravilnog uspostavljanja odnosa sa okruženjem i upravljanja tim odnosima, nema uspeha i nema rasta.

Ništa nije samo po sebi lako ni samo po sebi teško. Pozitivan lični doživljaj i konstruktivna motivacija su osnova svakog napretka. Sve to zajedno, sa svim izazovima koje savlađujemo sa manje ili više uspeha, čini inspirativno mnoštvo kretanja na putu do ličnog ostvarenja i zadovoljstva. Naše lično iskustvo koje s vremenom postaje znanje koje možemo podeliti sa drugima.